U iščekivanju primene usvojenog Zakona o oružju i municiji - komponente metka: čaura

U Narodnoj skupštini Republike Srbije 20. februara ove godine, usvojen je novi Zakon o oružju i municiji. Za usvajanje Zakona glasalo je 157 poslanika dok niko nije bio protiv. Legalizacija oružja će trajati tri meseca, i sa njom će se početi odmah nakon stupanja Zakona na snagu. Kako prenose mediji, Zakon bi trebalo da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, a istovremeno da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozovljene svrhe – lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane. Bitna novina zakona je i izdavanje oružanog lista kao biometrijskog dokumenta. Kao razlog za donošenje tog zakona, navodi se procena da u ilegalnom posedu ima 200.000 do 900.000 komada oružja. Nošenje oružja je takođe predviđeno, ukoliko fizičko lice dokaže da mu je lična bezbednost bitno ugrožena, ali ga može nositi samo na način kojim ne uznemirava druga lica. Njima se određuje da će šesnaestogodišnjaci ubuduće moći da nose sprejove za samoodbranu, za oružanu dozvolu biće potreban lekarski pregled na svakih pet godina. Da bi glasala za Predlog zakona, opozicija je tražila uslov – da njeni amandmani budu usvojeni. 

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da će se u narednim mesecima intenzivno pratiti primena Zakonai i poručio da nastoji da ukupna bezbednost u Srbiji bude što bolja. Stefanović je novinarima u Skupštini Srbije po okončanju rasprave o amandmanima na Predlog zakona o oružju i municiji kazao da ako taj zakon podrže svi poslanici – to će biti dobra poruka da je čitav parlament shvatio važnost bezbednosti ljudi i zakona o oružju. Najavio je da će odmah po stupanju na snagu zakona biti izvršena legalizacija oružja koja će trajati tri meseca i naveo da očekuje da će biti smanjeno prisustvo nelegalno naoružanja u Srbiji a time i povećana bezbednost. Ministar je objasnio da Predlog zakona o oružju i municiji pooštrava uslove za držanje i nošenje oružja kroz obavezu lekarskih pregleda na svakih pet godina i preciznije određenje ko ima pravo na oružje. Istovremeno, predloženi zakon olakšava položaj savesnih ljudi koji oružje koriste u skladu sa zakonom i ne zloupotrebljavaju ga, kao što su lov i sportsko streljaštvo, rekao je Stefanović (izvor: RTS*).

Kakve će biti posledice primene Zakona ostaje nam da vidimo u narednom periodu. Već u predstojećim mesecima predviđa se legalizacija oružja. Što se tiče spravljanja municije, očigledno je da će na to još morati da se sačeka.

Dok se čeka dan od kada će mogućnost samostalnog spravljanja municije, predlažem da se malo pozabavimo čaurama kao što sam u prethodnom postu i komentarima najavljivao.

Čaura

Čaura je je deo metka koji povezuje sve ostale njegove komponente. U različitim oružjima i oruđima ima primera da nema čaure već se komponente metka kompletiraju u samoj cevi - ležištu metka (na primer: artiljerijska municija i municija za tenkovski top - vidi sliku dole levo, a ima i pojedinih primera za puščanu municiju bez klasične čaure već je ona potpuno sagorljiva - vidi fotografiju dole desno).

         

Ipak, lovce i sportske strelce, a posebno samostalne punioce municije, najviše interesuju klasične mesingane čaure. Od puščanih (karabinskih) i pištoljskih/revolverskih čaura zastupljene su više različitih tipova kada se posmatra dno i njegova donja ivica u odnosu na prečnik tela čaure: sa širom ivicom-obodom ili prirubnicom na dnu - "R" (Rimmed-čita se "rimd"); bez ivice (Rimless-čita se "rimles"); uže oivičena (Semirimmed-čita se "semirimd"); sa pojasom (Belted-čita se "belted") i upuštenom - užom ivicom (Rebated-čita se "ribeited").

Pa da krenemo redom...

Najstariji tip čaure je "R" rimmed čaura i vidljivo je da je ivica čaure značajnije šira u odnosu na telo. Namena mu je da drži metak na odgovarajućoj dubini ležišta metka cevi. Kod ovakve vrste municije, dužina čaure ima manje značajnu ulogu. Dobri primeri za to su revolveri koji mogu da koriste više vrsta municije čije su dužine čaura različite, kao što su .357 Mangum/.38 Special ili 45 Long Colt/.454 Casull/.410 GA.

Pored revolvera, municija sa "R" čaura se koristi i puškama "prelamačama", bilo da su jednometke, dvocevke, trocevke i dr, odnosno malokalibarke sa ivičnim paljenjem (inicijalna zapaljiva smeša se praktično nalazi u samoj ivici čaure) i karabinima u na primer, kalibrima .303 British, 7,62x54mmR ili .22 Hornet. Municija sa takvim čaurama uglavnom ne odgovara magacinima-okvirima zbog tog svog oblika, mada se mogu naći pojedini modeli pušaka i pištolja koji se na taj način pune.

 

Kod čaure čija donja ivica nije šira od tela, odnosno je iste širine (rimless), između donje ivice i tela postoji udubljenje-žleb koji je poznat kao žleb za izbacivanje čaure. Pošto nema istureni obod na dnu kao kod "R" čaura koji bi držao metak, metak se gotovo celom svojom dužinom čaure do vrata čaure (Headspace-čita se "hedspejs") naslanja-drži u ležištu metka . Taj "držeći deo" čaure ili headspace se razlikuje po tome o kojoj se čauri radi. Najduži je kod rimless čaura i izuzetno kod pojedinih "R" čaura (vidi slike ispod).

S obzirom da ne postoji ispupčeno dno čaure, takva municija je primerenija za okvire-magacine jer se oružje prilično lako puni i prazni. Izuzetak čine, kao što je već pomenuto, "R" municija za pojedine puške ili puško-mitraljeze (na primer metak 7,62X54R). Iako ima više primera modifikacija, ovakve čaure nisu u osnovi namenje za puške prelamače ili revolvere, a posebno magnum kalibre zbog stvaranja visokih pritisaka prilikom opaljenja metka. Za revolvere koji koriste ovakvu municiju koristi se "moon-clip" (čita se "mun klip"), odnosno nosač-držač u obliku prstena ili zvezde koji drži zajedno metke u odgovarajućem rasporedu (vidi fotografiju ispod).

Kalibri u kojima se koriste takve čaure su pištoljski, kao što su: 9mm Para, .40 S&W, .45ACP, .357 SIG, 5,7x28mm, .380 ACP (9 mm Kurz, 9mm Short, 9x17 mm), 7.62 mm Tokarev (7.62x25 mm), 9x21 mm (9 mm IMI), a za puške, kao što su: .223 Remington, .308 Winchester, 30-06 Springfield, 6.5 x 55 mm Swedish Mauser, 257 Roberts, 25-06 Remington, 22-250 Remington, 6 mm/244 Remington, 270 Winchester, 7 mm Mauser (7 x 57 mm Mauser), 7.62 x 39 mm, 300 Winchester Magnum, 8 mm Mauser (8 x 57 mm Mauser), 338 Lapua i dr.

Rimless: .30-06 Springfield, .375 H&H, .404 Jeffrey, .505 Gibbs

Uže oivičene (Semirimmed) čaure imaju donji žleb sa nešto blaže širom ivicom od tela čaure. Ta malo šira ivica ne predstavlja veću smetnju punjenju oružja iz okvira-magacina. Takođe, pruža dovoljno "držanje" čaure u ležištu metka. Uglavnom, radi se o ređim čaurama gde se i ivica dna čaure koristi i za "držanje" i izbacivanje-ekstrakciju čaure.

.38 ACP

.338 Marlin Express

Poznati primeri su municije sa takvim čaurama za kratkocevno oružje su: .25 ACP, .32 ACP, .38 ACP i .38 Super, odnosno za puške: .308 Marlin Express, .338 Marlin Express i .444 Marlin i dr.

Čaura sa pojasom (belted) ima zadatak da se pojasom obezbedi držanje-naleganje čaure u ležištu metka. Žleb za izbacivanje čaure ima istu namenu kao i kod čaura bez naglašene ivice-oboda (rimless). Municija sa ovakvom vrstom čaure nastala je oko 1910. godine i bila je tada punjena korditom. Širina pojasa se obično kreće od 2 do 4mm i nastavlja se na žleb čaure. Koristi se za magnum punjenja. Originalan je dizajn britanskog proizvođača Holland & Holland za moćne kalibre, posebno za municiju koja nema oblik čaure u obliku flaše (vrat uži od tela čaure) tako da praktično obezbeđuje sigurno držanje čaure u ležištu metka u cevi (headspace). 

.458 Win. Mag., .458 Lott i .460 Wby. Mag

Bez tog pojasa, metak bi mogao da dublje nalegne u unutrašnjost cevi i izazove teške posledice po oružje i onoga koji puca. Savremeni primer takve municije je .458 Winchester Magnum. U novije vreme postoji trend da se prave magnum kalibri sa čaurama bez ovog pojasa, sa jakim "ramenima" koji mogu da izdrže velike pritiske. Time se gubi prvobitna potreba za pojasom na čauri.

Na kraju nešto o čaurama sa  upuštenom - užom ivicom (Rebated). 

Ove čaure imaju ivicu dna čaure čiji je prečnik značajnije uži od prečnika tela čaure. Jedina uloga je da izbacije čaure. Praktična upotreba je veoma slična ili ista kao kod rimless čaura.

Levo-.50GI (Rebated); Desno - .45ACP (Rimless)

Jedan od primera je metak .50 Action Express (ili .50 AE) koji se koristi za pištolj Desert Eagle. Municija sa ovakvim čaurama je sklonija problemima punjenja i pražnjenja oružja nego prethodno navedene vrste i nije do skoro bila popularna prilikom dizajniranja metka. Winchester .284 iz šezdesetih godina prošlog veka i novije linije magnuma WSSM i WSM, kao i Remington Ultra Magnum, takođe koriste municiju sa ovom vrstom čaure. Proizvodnja ove municije uglavnom nije isplativa jer su troškovi proizvodnje veći.

Može da se zaključi da postoje različite vrste čaura i da su one imale ili imaju svoju svrhu, u zavisnosti od vrste oružja za koji se koriste. Rimmed čaure se pretežno koriste revolvere i puške prelamače, rimless čaure su pogodnije za poluautomatsko ili automatsko oružje koje se puni iz okvira-magacina, upotreba semirimmed, belted magnum i rebated čaura je nešto ređa, ali se koriste i kod pojedinih savremenih oružja. Svaka čaura ima svoje prednosti i mane. Možda ovoga puta nisam uspeo da na najbolji način prevedem nazive i objasnim vrste čaura te bi mi koristile vaše sugestije u tom smislu. Koja se municija koristi i sa kojim čaurama zavisi od oružja, naših potreba i afiniteta. Za nas je važno da imamo široki izbor u svemu tome.

Sledeći put nešto o kapislama...

To be or not to be continued...

Robert Kordik

Izvori:

*http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1835575/Usvojeni+Zakon+o+oru%C5%BEju+i+%22Tamarin+zakon%22.html 

http://en.wikipedia.org/wiki/Rim_%28firearms%29

http://www.chuckhawks.com/cartridge_case.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Table_of_handgun_and_rifle_cartridges

Spravljanje municije - komponente metka: zrno

Municija je za većinu “običnih smrtnika” na Balkanu, a posebno u Srbiji uglavnom skupa. Za prosečnu “kvotu” od 60 karabinskih metaka koliko sadašnji zakon propisuje u Srbiji, najčešće domaćeg proizvođača, iznosi oko 5-6.000 dinara, a što manje-više zavisi od kalibra. Za pištoljsku/revolversku municiju je nešto niža cena, ali takva municija se mnogo brže ispuca tako da zadovoljstvo kraće traje, kao i sve što je lepo. Ko ima malo više novca, ponekad sebi može da priušti zadovoljstvo da ode do streljane, sa svojim ili klupskim oružjem ispali po koji metak i, to je to. Neki ispucaju svoje “ratne rezerve” negde na poljani, njivi ili gde god. Preostaje samo sačmena municija koja je dozvoljena da se samostalno puni. Tu nema ograničenja, ali ni previše mesta, kao ni novca da se i ona ispuca kako to želi prosečan lovac ili zaljubljenik u oružje. U lovu, najčešće se ispali manji broj patrona, obično kada naleti po koja divljač i opet uglavnom, to je to. Izuzima se tu lov na guske i patke gde se puca nešto više, a drugi neka ovo demantuju za ostale vrste lova. U mojoj lovačkoj grupi smo se dogovorili da kupimo zajedno trap mašinu. Ako ništa drugo, bar da se ispucamo, a možda "padne" i neki "lagani" roštilj.

Često je sve nešto drugo preče, porodica, deca, roditelji, prijatelji, itd. Na spravljanje municije se ponekad sumnjičavo od drugih gleda kroz “protraćeno” vreme i novac. Pravi ljubitelji oružja i municije koji “kubure” sa novcem, vremenom i navedenim okruženjem moraju da se snalaze na različite načine kako bi sačuvali svoju ljubav i strast ponekad ili često ne razumeju. Ovo važi za one koji imaju tu mogućnost po  zakonu da spravljaju municiju. To su oni srećniji...U prethodnom postu/članku pomenut je predlog Zakona o oružju i municiji koji je u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U Zakonu se pominje samostalno spravljanje municije. Poseban predmet interesovanja ovog puta je punjenje karabinske i pištoljske/revolverske municije i prateći alati i pribori. Za sada je to zabranjeno u Srbiji.

21. januara ove godine je, u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije, razmotren Predlog zakona o oružju i municiji.  Dalje citiram: "Obrazlažući, u ime predlagača, Predlog zakona o oružju i municiji, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milorad Todorović rekao je da se tim Predlogom zakona nabavljanje, držanje, nošenje, kolekcionarstvo , popravljanje, promet, posredništvo i prevoz oružja i municije oružja, usklađuje sa evropskim standardima. Naglasio je da je u Predlogu zakona predviđeno i utvrđivanje zdravstvene sposobnosti prilikom izdavanja dozvole za posedovanje oružja, kao i uvođenje opravdanog razloga za posedovanje oružja.

Nakon diskusije o predlozima zakona, Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o oružju i municiji...".* Pratimo dalja događanja u Narodnoj skupštini...

U svetu, municija postaje sve skuplja i skuplja u poslednjih nekoliko godina pa je zato puno ljudi počelo da razmatra prepunjavanje, a i trebalo bi. Zato što, kada kupite napunjenu municiju, deo toga za šta plaćate je zrno koje ispucate na strelištu i barut i kapisla koji sagore, a deo tih troškova je i mesingana čaura. Prepunjavanje dozvoljava da se ponovo koriste mesingane čaure za više napunjenih metaka, čime se ostvarujue znatne uštede jer je čaura skuplji deo metka. Ako se koristi nova čaura, cena jednog pakovanja, na primer 8x57JS/IS se kreće oko 13 evra u Nemačkoj **. Ako se kupe veće količine, cena je naravno nešto niža. Nisu sve čaure dobre za punjenje. Neke od čaura su izrađene od čelika ili čak aluminijuma i one, generalno posmatrano, ne mogu da se koriste za punjenje. Uzimajući u obzir cenu čaura, da li se isplati ostavljati za sobom u blatu ili prašini ispucanu, a dobru čauru? Sigurno ne. Radi podsećanja, metak, bilo da je karabinski ili pištoljski/revolverski se sastoji od sledećih delova ili komponenti koje su u čauri: odozgo zrno, zatim unutra barut i kapisla na dnu.

                                    

1. Primer (kapisla)                                                       1. Projectile - projektil

2. Propellant (pogon - barut)                                            Copper Jacket - bakarna košuljica

3. Bullet Case (čaura)                                                      Lead Core - olovno jezgro

4. Bullet (zrno)                                                             2. Case - čaura
                                                                                   3. Powder - barut
                                                                                   4. Primer - kapisla

Postoji veći broj različitih zrna. U ovom slučaju koristiće se podaci sa web sajta proizvođača iz Srbije - Prvog partizana iz Užica***.

Karabinska zrna podeljena su prema vrsti na:

 Soft Point (SP) - olovni vrh zrna.

 Pointed Soft Point (PSP) - oštar olovni vrh zrna. 

 Soft Point Boat Tail (SPBT) i Pointed Soft Point Boat Tail (PSP BT) - "Boat" znači u obliku "čamca" ili specijalno oblikovana zrna koja su uža na svom zadnjem delu što obezbeđuje bolju balističku putanju zrna. Imaju olovni vrh.

 Soft Point Round Nose (SP RN) - zaobljeni olovni vrh zrna.

 Flat Soft Point (FSP) - ravan olovni vrh zrna.

 Hollow Soft Point (HSP) - udubljeni olovni vrh zrna.

 Hollow Point (HP) - udubljeni vrh zrna.

 Hollow Point Boat Tail (HPBT) - udubljena zrna koja imaju oblik "čamca", odnosno bolju balističku putanju.

 Full Metal Jacket (FMJ) - puna košuljica zrna.

 Full Metal Jacket Round Nose (FMJ RN) - puna košuljica zrna sa zaobljenim vrhom.

 Full Metal Jacket Boat Tail (FMJ BT) - puna košuljica zrna sa oblikom "čamca", odnosno sa užim krajom na zadnjem delu.

Još su tu i revolverska/pištoljska zrna:

 Jacketed Hollow Point (JHP ) - puna košuljica zrna sa šupljinom u vrhu.

 Semi Jacketed Hollow Point (SJ HP) - polukošuljica zrna slična su JHP zrnima, odnosno imaju nešto manju šupljinu na vrhu.

 Semi Jacketed Flat Point (SJ FP) - polukošuljica zrna imaju ravan izložen olovni vrh.

 Full Metal Jacket (FMJ) - puna košuljica zrna.

 Flat Point Jacket (FPJ) - puna košuljica zrna sa ravnim vrhom.

 Full Metal Spitz (FMS) - puna košuljica zrna sa konusnim-špicastim vrhom za 357 Magnum i 38 Special municiju.

 Lead Round Nose (LRN) - olovna zrna sa zaobljenim vrhom.

 Semi Wad Cutter (SWC) - olovna zrna sa ravnim vrhom.

 Wad Cutter (WC) - olovna zrna sa ravnim vrhom.

 Semi Wad Cutter Hollow Point (SWC HP) - zrna su veoma slična SWC zrnima sa udubljenjem na vrhu.

 Total Metal Jacket (TMJ) - zrna sa punom košuljicom bez olova.

Dakle, za sve ili svakog ponešto. Tu su naravno i karabinska meč zrna za razna sportska takmičenja. Pisanje o svakom od njih zahteva poseban članak. Za sada samo njihov prikaz. Detaljnije o ovim zrnima na sajtu proizvođača.

Interesantno je da, bar sam ja tako primetio, se na sajtu ovog proizvođača pojavio ovaj deo sa komponentama za municiju u toku prošle 2014. godine kada je intenzivnije počelo da se govori o novom zakonu. To mi je bio jedan od pokazatelja da se "iza brega nešto valja" po pitanju samostalnog spravljanja municije jer ne bi bez razloga postavljali takve stranice na sajtu, a i zainteresovana su strana što je logično. Nadam se da će i cene komponenti biti pristupačne za najširi krug samostalnih punilaca municije. Naravno, tu su i drugi svetski poznati proizvođači zrna (i municije uopšte), kao što su: Armscor, Barnes, Berger, Hornady, Lapua, Magtech, Norma, Nosler, Sierra, Winchester, Brenneke, Geco, RWS, Sellier & Bellot i dr. Izbor je veliki, videćemo šta će se od svega toga naći kod nas i po kojoj ceni.

O svakom vrstu zrna mogu se naći razlozi za i protiv njegove upotrebe. Najčešće to zavisi od toga za šta vam specifično zrno treba. Da li je isključivo za lov određene divljači, vežbanje u streljani radi rekreacije ili pripreme za učeće na raznim takmičenjima, odnosno neku drugu rekreativnu ili sportsku namenu, u ovom momentu nije važno. Važno je da sve to zajedno pričinjava jedno veliko zadovoljstvo, kako u samom spravljanju municije, tako i u gađanju i druženju sa ljudima sličnih sklonosti. Svako za sebe treba da pronađe koja su to zrna koja zadovoljavaju sopstvene potrebe. Sada su na redu čaure. I tu se nastavlja još naša dalja priča...

To be or not to be continued...

Robert Kordik

Izvori:

* http://www.parlam... 

** http://www.frankonia.de/8x57+IS%2C+H%C3%BClsen/Sellier+%26+Bellot/Ansicht.html?Artikelnummer=102243&navCategoryId=62811

*** http://www.prvipartizan.com/sr/index.php

Spravljanje municije - Šta nam donosi predloženi Zakon o oružju i municiji?


Vlada Republike Srbije je 30. decembra 2014. godine dostavila predlog Zakona o oružju i municiji Narodnoj skupštini Republike Srbije,  koji možete preuzeti na linku:  http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/4826-14%20lat.pdf .

Članovima 20 i 21. predloženog zakona definiše se nabavljanje i spravljanje municije:

Član 20.

"Municija za oružje iz kategorije B i C, osim onesposobljenog, može se nabavljati na osnovu izdate isprave o oružju.

Vlasnici oružja mogu nabavljati i držati municiju u kalibrima za koje imaju registrovano oružje, osim fizičkih lica kojima je izdata kolekcionarska dozvola".

Član 21.

"Članovi streljačkih i lovačkih organizacija koji imaju registrovano oružje iz kategorije B i koji su obučeni za rukovanje eksplozivnim materijama mogu, na osnovu rešenja nadležnog organa kojim im je odobreno spravljanje municije za sopstvene potrebe i potrebe njihovih streljačkih i lovačkih organizacija, spravljati municiju u skladu sa propisima koji regulišu nabavku, upotrebu, promet i smeštaj eksplozivnih materija.

Licima iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će rešenjem zabraniti spravljanje municije za sopstvene potrebe i potrebe njihovih streljačkih i lovačkih organizacija, ukoliko se u postupku utvrdi da ne ispunjavaju uslove propisane ovim, odnosno drugim zakonom".

Prema Obrazloženju - razlozima za donošenje Zakona, ukinuto je, za sve vlasnike oružja, ograničenje količine municije koja se može nabaviti. Predloženo je da se municija može nabavljati neograničeno i to samo na osnovu oružnog lista, u kalibrima za oružje koje je registrovano. Prema Članu 18, ako vlasnik oružja poseduje kolekcionarsku dozvolu – može se nabavljati municija u svim kalibrima. Prema Članu 21, članovi streljačkih i lovačkih organizacija koji su vlasnici registrovanog oružja iz kategorije B i obučeni za rukovanje eksplozivnim materijama imaju pogodnost da, na osnovu rešenja nadležnog organa kojim je odobreno spravljanje municije, sami spravljaju municiju za sopstvene potrebe i potrebe streljačkih i lovačkih organizacija čiji su članovi. 

Dakle, postoji izbor: kupovina fabričke municije i/ili spravljanje sopstvene. Za one koji žele da se bave spravljanjem municije bitno je da se legalnim i savesnim vlasnicima oružja ovim zakonom to omogućava pod određenim uslovima. Predmet ovog članka je spravljanje sopstvene municije.

Šta se podrazumeva obučenošću za rad eksplozivnim materijama biće verovatno jasnije nakon analize podzakonskih akata koji bliže ili će bliže urediti ovu oblast po pitanju samostalnog spravljanja municije. U vezi s tim, već postoje određeni propisi kao što su Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima*, Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima** i drugi.

Za one nestrpljive, Zakon o oružju i municiji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje istekom godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Znači, treba još dosta strpljenja.


Prikazani članovi Zakona daju pravni osnov da se u Srbiji razvija jedan vrlo interesantan i pomalo rizičan hobi jer se radi sa municijom, koji se, povezan sa posebnim odnosom prema oružju i municiji, može smatrati i nekom vrstom supkulture koju karakterišu zajednički stavovi određene grupe, samoorganizovanje na različite načine, karakterističan naziv ili nazivi, relativna trajnost i drugo. Za to su razvijeni posebni alati i pribori, uglavnom proizvođača sa one strane Atlantika (LEE, RCBS, Hornady, Lyman, Redding, Dillon, MEC i druge), a za komponente taj spisak je daleko duži.

Wikipedia "definiše" spravljanje municije terminima "handloading" - ručno punjenje ili "reloading" - prepunjavanje, kao proces samostalnog punjenja municije vatrenog oružja ili sačmene municije sjedinjavanjem komponenti metka (čaura, kapisla, barut i zrno), radije nego kupovine fabričke municije (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Handloading). Osnovna razlika između handloading-a i reloading-a je prema tom izvoru u tome da što se u handloading-u koriste sve nove komponente dok se u reloading-u koriste ispucane-korišćene čaure, bilo da su za cevi sa olučenom ili neolučenom (sačmarice) cevi. U tom smislu, postoje različiti pristupi gde jedni handloading posmatraju kao nastojanje da se izradi što kvalitetnija municija dok kod reloading-a je akcenat dat na izradi što veće količine municije koja baš i ne mora da bude visokog kvaliteta, ali treba da, pre svega, bude funkcionalna. Kakve god da se prave razlike, suština može da se ogleda u razlozima za samostalno spravljanje municije, a od kojih se najčešće ističu sledeći: ušteda troškova, tačnost i brzina, prilagođavanje sopstvenim potrebama i lična satisfakcija.

Kakve će se uštede napraviti, zavisi i od cena komponenata na tržištu. U zemljama gde je prepunjavanje municije dosta razvijeno, troškovi mogu da se umanje i za više od 60 posto (izvor: http://www.alliantpowder.com/getting_started/why_reload/). Preciznost i grupisanje pogodaka je svakako prisutno ako se uzme u obzir da i vrhunski strelci sami pune svoju municiju. Municija se prilagođava konkretnom oružju i strelcu, a vrhunsko je zadovoljstvo kada se nešto kvalitetno napravi svojom rukom.

Kada se usvoji Zakon i počne da se primenjuje, otvoriće se nove mogućnosti za razvijanje streljaštva, lova i pravilnog odnosa prema oružju i municiji. Pravo na spravljanje-prepunjavanje municije je ujedno privilegija i odgovornost. Zloupotrebe su uvek moguće, ali to zavisi i od razvijenosti svesti pojedinca o tome kako se shvata ta privilegija i, naravno, dosledne primene zakona nadležnih državnih organa. Nadam da ovaj članak neće ostati usamljen samo zbog toga što zakonski nije omogućeno spravljanje - prepunjavanje municije. Sada je na redu Narodna skupština.

                                                                        To be or not to be continued...

Robert Kordik

* "Službeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon
** "Službeni list SFRJ", br. 55/69)